Narcis







Po grckom mitu, nimfa Eho je opazila mladog Narcisa dok je setao sumom. Narcisa su bogovi obdarili neopisivom lepotom. Medjutim, da bi zauvek ostao lep i mlad postojao je uslov: on nije smeo da vidi svoj lik u ogledalu. Jadna Eho se beznadezno zaljubila u narcisa koji je odbio njenu ljubav i nimfa je, pateci za njim, pretvorila u eho. Boginja pravde, Nemeza, se osvetila Narcisu tako sto ga je navela da ugleda svoj lik u odsjaju vodene povrsine jezera. Narcis se zaljubio u sebe i ne mogavsi da izdrzi ljubavnu zudnju prema sopstvenom nestvarnom liku on umire od tuge. Bogovi su, smatrajuci da je kazna preostra, odlucili da ga pretvore u cvet sa zutom casicom i belom krunicom, koji se od tada zove narcis. Narcis je ostao kao simbol sujete i egoizma.
Prema psihoanalizi, primarni narcizam - investicija libida u sopstveno telo, je karakteristican za svako novorodjence kome je svoje telo jedini izvor zadovoljstva. Ova faza slabi sa razvojem licnosti, svesti (ega) i investriranjem u druge objekte. Medjutim, ako u odraslo doba, opsednutost samim sobom spreci emocionalno investiranje u druge licnosti govori se o narcizmu (samozaljubljenosti).