Egipatski period (2008 p.n.e. do 28 p.n.e.)
Korišćenje cveća je bilo tradicionalno u antičkoj Egipatskoj kulturi. Cveće je korišćeno za darivanje hramovima i dekorisanje gozbenih trpeza i povremeno za venčiće i pletenice za goste. Lotos, akacija, ruže, ljiljani, ljubičice, narcis i jasmin su bili cveće koje je korišćeno. Korišćenje voća i lišća je takode bilo popularno. Karakteristike Egipatskog dizajna su jasnoća, red i jednostavnost i ponavljanje kao specifični stil. Tipični dizajn sastojao se od jednog cveta sa jednim pupoljkom ili listom na svakoj strani, koji se kao takav ponavljao. Drugi tipovi segmenata mogli su se sastojati od naizmeničnih kratkih i dugih peteljki, ili plavih i zelenih boja. Brojni tipovi cvećarskih posuda su korišćeni da drže cveće.
Grčki period (600 p.n.e do 150 p.n.e.)
Umesto najcešćeg postavljanja cveća u posude kao što su to radili Egipćani, antički Grci su prevashodno koristili cveće za kićenje. Biljke su često korišćene zajedno sa cvećem. Kao dodatak kontinuiranoj upotrebi venčića i pletenica, cvetovi su često bili jednostavno posuti po zemlji. Premda su klasični Grci retko koristili ili postavljali cveće u posude kao Egipćani, oni su izmislili ''rog izobilja''. Najčešće su aranžmani bili trouglasti i simetrični, često u samo jednoj ili u ograničenom broju boja. Bela je bila najčešća, označavajući čistoću. Ruže, ljiljani, irisi, narcisi, ljubičice, kao i grožđe, biljke i zrnevlje se takođe koristilo u dekoraciji.
Rimski period (28 p.n.e. do 325 ne.)
Rimljani su nastavili običaje Grka. Venčići, pletenice i krune su bile razrađenije, doteranije nego one kod Grka. Krune i venčići su bili konični. Cveće je ponekad bivalo aranžirano u korpe, ali dizajn nije bio tako elegantan kao kod Grka. Cveće se koristilo i za pravljenje mirisa.
Vizantijski period (320 n.e. do 600 n.e.)
Ovaj period predstavlja nastavak Grckih i Rimskih stilova, u kome se cveće i voće dekorisalo zajedno prilikom izrade venčića i girlanda. Stilizovano granje u posudama se postavljalo simetrično sa lišćem i cvećem u velike korpe, pehare ili niske posude. Sve ovo je bilo visokostilizovano i korišćene su srodne boje, kao zelena, plavozelena, plava i ljubičasta sa komplementarnim akcentima crvene, crveno-narandžaste, narandžaste i žute.
Srednjevekovni period (476 n.e. do 1400 n.e.)
Malo se zna o umetnosti aranžiranja cveća ovog perioda i koje god informacije postoje zasnovane su na persijskim slikama, ćilimima i tapiserijama iz 14 veka. Orjentalni uticaj je vidljiv i brojni tipovi cvećarskih posuda su se koristili. Cveće je korišteno za religiozne obrede.
Renesansni period (1400 n.e. do 1600 n.e.)
Renesansni period predstavlja kontinuitet nekih karakteristika grčkih i rimskih stilova. Masivni, simetrični, opušteni, vazdušasti aranžmani sačinjeni od svetlih boja, naspram kontrasta sa sivim pozadinama. Voće i lišće masline, bršljana i lovora su često bivali aranžirani zajedno sa cvećem. Cveće koje se koristilo je karanfili, margareta, ljiljani, ljubičice, ruže, jagorčevina, iris i anemone. Posude su bile različite. Božićni venčići su izmišljeni tokom ovog perioda. U ovom razdoblju mnogo je češća upotreba cveća u nereligioznim ceremonijama nego tokom ranijih perioda. Dizajn je bio prirodniji početkom ovog perioda naročito u Italiji, a postao je ukrašeniji tokom kasne Renesanse.
Barok (1600 do 1775 n.e.)
Barokni period je direktan nastavak renesanse. Stilovi su inspirisani radovima Mikelanđela u Italiji , ali su bili i adaptirani od strane dizajnera u Holandiji i Belgiji. Rani barokni stilovi su bili simetrični, ali su kasniji barokni aranžmani postali više asimerični. Tokom baroknog perioda, engleski slikar, William Hogardh je predstavio takozvanu Hogartovu krivu ili "S - krivu", koja je popularna do današnjih dana. Velike cvećarske posude su sadržavale blistave aranžmane koji su se opet sastojali od različitih vrsta cveća, kao što je iris, ljiljan, božur, kana, narcis, vrtni slez i ruže, kao i što se može videti na delima tadašnjih slikara. Dekorativni elementi su često bili objedinjeni u tim aranžmanima.
Francuski periodi:
- 1. Francuski barok (17 vek)
U ovom periodu su predstavljeni simetrični dizajni bez fokusne tačke. Nasuprot stilu odevanja tog perioda, dizajn u aranžiranju cveća je bio neformalan, krhak i delikatan. - 2. Francuski rokoko (18 vek)
Dizajn je formalniji nego oni u baroknom periodu, naglašeno lučnog i oblika polumeseca, delikatni i vazdušasti. - 3. Luj XVI (kasni 18 vek)
Delikatne, hladne boje pre francuske revolucije i preporod Klasičnog Perioda koji nastaje nakon francuske revolucije. - 4. Imperijalni period (1804 do 1814)
Pod uticajem Napoleona, dizajni cvetnih aranžmana su bili veliki, ali kompaktni nego oni iz ranijih francuskih perioda. Vojni simbolizam je često korišćen u aranžmanima i korišćene su figurice i simboli asocirani sa imperatorom. Najčešće su dizajni bili jednostavnog i trouglastog oblika.
Engleski georgijanski period (1714 do 1760)
Tokom 15 i 16 veka kolektivne tvrđave Engleske su se sačinjavale od manjih kuća, u koje je cveće donošeno zbog njihove krhkosti pre no zbog lepote, s obzirom da je to bio period zaraza, bolesti i kuge. Aranžmani tokom prve polovine ovog perioda sastojali su se od cveća jednostavno složenih u velike posude, sa malo ili potpuno bez dekoracije i dizajna. Ali tokom kasnijeg perioda ovog veka aranžmani sa većim smislom za dizajn su postali uobičajeniji. Neke od posuda iz tog perioda su bile napravljene specijalno za cveće, sa rupama ili otvorima da pridržavaju cvetne peteljke pod određenim uglovima. U ovom periodu se takođe pojavio buket cveća ili kako se zvao u Engleskoj ''Tussy Mussy''. Omiljeno cveće u Velikoj Britaniji su bile ruže, pa su prema tome ruže bile korišćene u izobilju za cvetne aranžmane.
Viktorijanski period (1820 do 1901)
Tokom ovog perioda, Velika Britanija i njeno veliko carstvo je imalo značajan uticaj na sve forme umetnosti, uključujući arhitekturu, odevanje i dizajn enterijera. Postojale su tendencije ka distanciranju od klasicizma, sa pomakom napred prema romantizmu i ugodnom, komfornom individualizmu. Cvetni aranžmani su postali pre-raskošni do tačke preterivanja. Cvećarske posude koje su često korišćene bile su blještave vaze ili posude od alabastera, porcelana, srebra ili kalaja. Trouglasti ili kružni aranžmani, skoro su uvek sadržavali ruže i bili su uobičajeni tokom ovog perioda. Cveće kao što su tulipani, ljiljani, anemone, dalije, lepe kate, i drugo baštensko cveće je korišćeno u posudama zajedno sa ružama. Cveće je često stajalo vrlo nisko u posudama jer su peteljke bile niske. Lisni ukrasi i dekorativne travke su korišćene radi kontrasta i teksture. Tokom ovog perioda napravljeni su prvi pokušaji da se uspostave jednostavna pravila za aranžiranje cveća.
